Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Organizacija agrobiznisa". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Visoka Poslovna Škola

Strukovnih Studija

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

Tema: Organizacija agrobiznisa

Uvod

U današnje vreme agrobiznis je veoma zastupljen i unosan posao i potrebno mu je posvetiti posebnu pažnju kada se radi o njegovoj organizaciji. Njegova organizacija je važna za kranji rihod koji se želi ostvariti iz uloženog.

Kao najvažnije za nekog ko želi pokrenuti agrobiznis uzima se postavljanje određenih ciljeva, a da bi se oni ostvarili potrebno je jasno razraditi strategiju poslovanja. Na koji način treba organizovati agrobiznis, kao i kako ga realizovati prikazaćemo kroz dalja izlaganja.

Pojam agrobiznisa

U agrobiznis spadaju sve delatnosti, povezane s proizvodnjom i snadbevanjem sirovinama u poljoprivredi, kao i skladištenjem, preradom i distribucijom poljoprivrednih i prehrambenih roba. Dakle, agrobiznis podrazumeva intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju za tržište. 

Struktura agrobiznisa. Funkcionisanje agrobiznisa 1ima za cilj da zadovolji potrebe društva sa prehrambenim i drugim proizvodima. Postoji više strukturnih modela koji definišu strukturu agrobizmosa, pa u tom pogledu ističemo dva strukturna modela, a to su:

Prvi strukturni model uključuje tri uzajamno povezane sfere delatnosti:

Proizvodnju mašina i opreme, đubriva, hemijskih sredstavaza zaštitu bilja, snadbevanje semenom, stočnom hranom i slično.

Agrarnu privredu, koja daje sirovine biljnog i životinjskog porekla za agroindustriju;

Prerađivačka industrija, plasman finalnih proizvoda kroz trgovinu na veliko i malo.

Drugi strukturni model deli agrobiznis na specijalizovane vertikalne blokove, koji povezuju proizvodnju određenih grupa finalnih proizvoda.

Prvi blok je poznat kao prehrambeni lanac. U njemu su povezane agrarne proizvodne jedinice, čija proizvodnja je namenjena za preradu u agroindustriji.

Drugi blok povezuje agrarnu privredu i laku industriju. Ovaj blok je većim delom baziran na stočarstvu. Stočarstvo je povezano na jednoj strani sa zemljoradnjom, koja mu dostavlja stočnu hranu, a na drugoj sa industrijom, koja mu dostavlja hemijske preparate, lekove, tehniku i prerađuje stočarske proizvode – kože, mleko, meso, vunu.

 

2. Organizacija agrobiznisa

U razvijenim zemljama industrija direktno i indirektno učestvuje u agrarnoj proizvodnji i u regulisanju cena za agrarne proizvode. Raste uloga države pri regulisanju agrarnog sektora privrede. Najveći uticaj na razvoj agrobiznisa ima delatnost finansijskog i krupnog kooperativno-agrarnog kapitala.

Farmerske kooperative su oblik organizacije agrobiznisa. Najbolje su razvijene kooperative za preradu i za plasman proizvoda. U zemljama Evropske Unije na njih otpada preko 60% od plasmana proizvoda proizvedenim u pojedinim firmama.

Agro-industrijski kombinati su drugi oblik organizacije agrobiznisa. Oni su karakteristični za Nemačku, a ima ih i kod nas. Oni se razvijaju na bazi kooperativnog kapitala, ali uz pojačano učešće industrijskog kapitala. Kroz njih uglavnom kapital prodire u agrobiznis.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]